An event from my childhood

Događaj iz djetinstva

Kad se sjećam svojeg djetinstva uglavnom imam lijepe uspomene. Rekla bih da sam imala jako sretno vrijeme kao dijete. Za toga su odgovorni moji roditelji i zahvaljujem ih na toga. Ipak mislim da tada, s vremena na vrijeme, nisam im pokazala zahvalnost. Osim toga sam imala jaku volju i rezultat od ove kombinacije mogao je izgledati takvo:

Mama i tatu su spremali za mali izlet u susjedni park. Oni su se veseli i mi rekli da trebam obući cipele i navezati vezice. Obukla suam cipelie ali onda sam viknula moju tatu: „Ti mi navezaj!“. Kad moja tata, jako strpljiv čovjek, ne prilazio, viknula sam: „Ne! Ja!“. On je rekao s mirom: „U redu, onda ti to radiš!“, i otkrenuo je. U ovim trenutku viknula sam: „Ne! Ti!“. Moja tata, još bez brige po izletu, prošao me je opet, ali kad je stigao, naravno sam viknula: „Ne! Ja!“. Igrala sam tau igračku još malo, ali uskoro sama jer moja tata je rekao „Do videnja!“. Naljutila sam kad sam shvatila da nisam dobila više pažnje. Počela sam plakati i moji roditelji su odlučili da ne idu na izlet s djetetom koje plače.

Sad sa mi je žao, ali iskreno rečeno, kada samo sam mislila da roditelji su glupi.