Budućnost je sada.
Ja nisam mlada. Također, nisam stara. Imala sam kareriju, a sada nemam. Studirala sam, a i mislin da ju ću studirati opet i opet. Što onda mogu reći o mojem svojem poslu budućnosti? Kako mogu znati?
Kad sam bila dijete – a da! Bila sam! mislila sam da ja ću biti novinarka. Ne znam zašto to sam mislila. Možda, jedanput, neka učiteljica je mi rekla to je dobra ideja. Stvarno, ne znam. A onda, uvijek sam mislila to će biti moj posao.
Nakon škole, išla sam na fakultet. Dobila sm diplomu povijesti. A onda, naravno, radila sam u uredu. Imala sam mnogi zanimljivi poslovi. Bila sam informatičarka, menadžerica volonterka, itd. Jedan put imala sam jako čudan posao. Na ovom poslu, čitala sam novine i slušala sam radiju. A to je sve! Radila sam kao tajnica i kao menadžerica i svi između. A sada znam jednu stvar. Nikad još ne želim imati posao.
Stretna sam. Dobila sam novac zbog pisanja. To nije puno ali dosta za život. Pišem članci za internet i za časopise. Ova Dobila sam majstor o sigurnosti hrane i o tome često pišem. Ova godina, ja ću pisati knjigu a možda ja ću dobiti više (ali malo!) novac. Nisam novinarka, ali živem od olovke.
Ne mogu opisati svoji posao budućnosti. Moja budućnost je sada, i sada je najljepša.