Dobra večer! Ana i ja, Mi smo u restoranu, za večeras. Mi jedemo posebnu večeru. jer danas je godišnjica za nas. Imam puno novcu, pa ja pripremam dosta!
(-Konobar): “oh-! dobra večer. Što želite jedsti?“
(-ja): “Hajde, Ana, ja sam jako gladan. Što želiš?“
(-Ana): “Hm... Hm... Hm... Ne znam... Hm... Hm... Hm“
(-ja): Molim, prvo, slanu pileću juhu za mene... Ana, A Ti?“
(-Ana): “Hm... Hm... Hm... ...“
(-Konobar): “ok, ok, Možda želite li nešto za predjelo?“
(-Ana): “Ne... Ne... Hm... Hm...“
(-ja): “Što čekaš!!! Ne znaš čitati hrvatski pisme na jelovnik?!“
(-Ana): “Znam!!! ... Hm... Hm...“
(-ja): “Aime meni! naš zgodan konobar čeka već 20 minuta! , ... onda... Možete li nam nešto preporučiti?“
(-Konobar): “Ima... zagrebački odrezak, purica. ćevapčići... i patka.“
(-Ana): “oprostite, To su ne uksno... Hm... Hm...“
(-ja): “Što onda!!!?“
(-Ana): “ovaj glavne jele su ne uksno!! imaš li problema?! , zašto si ti ljut?!!“
(-ja): “Dobro, bobro, Možeš li naručiti najmanje tortu za desert?! ili piti nešto?!!“
(-Ana): “Ah! Neznam!! , Ne volim te! i ovaj konobara!!“
(-Konobar): “...“
(-ja): “oprosite, Mogu li pušiti ovdje?“
(-Konobar): “Ah... jeste li sve u redu... ?“
... račun...?“.
END
GOTOVO JE.